Уметничком делу треба прићи ослобођен других утицаја

[Пред делом стојимо под многобројним ванестетским утицајима — потребно је ослободити их се…]

Посматрајући једно уметничко дело човек стоји под тако многобројним ванестетским утицајима, да је потребна необична самодисциплина, свест и култура па да човек узмогне елиминисати све те стране утицаје — и видети само оно што уметност пружа и што је уметност. Наше тренутно расположење, случајне и уметничким делом неусловљене асоцијације, наш занат, ступањ нашег образовања, ширина нашега знања, наш темперамент, наши морални назори, наше доба старости и стотину других утицаја уплићу се у наше осећање док доживљавамо једну уметничку ствар, — јер је свако естетско уживање доживљај — да нам омету или потенцирају осећање задовољства и да нам тако спрече сигуран суд. Тих утицаја има безброј. И свуда тамо где их је човек несвестан, судови ће бити утолико диспаратнији уколико је круг посматрача нехомогенији. И свуда тамо где их је човек свестан, судови ће бити мање диспаратни, иако ће у нијансама, разуме се, бити изражене индивидуалне разлике. Васпитати укус значи, дакле, првенствено еманциповати се од ванестетских утицаја, који замрачују суд, уносећи у осећање елементе који су страни уметности.

Један од многих важних ванестетских утицаја, којима је подложна публика, јесте личност која је дала дело.

Остављајући на страну друге, тако многобројне, зауставићемо се овог пута само на овом утицају.

Несумњиво је да се у огромно много случајева сасвим другачије просуђује једна уметничка ствар кад се њен аутор зна, а сасвим другачије у обрнутом случају. Личност, свим оним што о њој знамо, баца рефлекс на своје дело, и ми смо увек у опасности да тај рефлекс примимо заједно са делом као његов саставни део, мењајући тако свој утисак и свој суд о њему сад на његову штету, сад у његову корист. То бива чак и код оних који су овог утицаја свесни и који га се чувају. Код осталих он је стална појава. (…)

ВЕЛИМИР ЖИВОЈИНОВИЋ, Личност и дело. Увод у једну анкету, МИСАО, Београд, 1. јануар 1920, књ. I, св.. 5, стр. 334—338 (334).