УМЕТНИЧКА ТЕОРИЈА И КРИТИКА

[Да ли је могућ објективни естетички суд? За научну естетику]  Један уметник нема потребе да објашњава своје дело. Он га је створио, приказао гледаоцу и овај има да га суди. Тај суд је, додуше, чисто импресионистички и зависи од артистичке културе поједине индивидуе: једно се дело допада или не, и то је — све. Али, зашто је једно дело лепо или ружно? На ово последње питање може једино естетичар да нам одговори; њему једино припада право, да нам дâ објективни суд о вредности једног уметничког дела.  Међутим, да ли је могућан тај објективни естетички суд? Досадашња естетика тврди да није. Она сматра, да је естетичко осећање (le sentiment esthétique) нешто што је најиндивидуалније у нама и да је, према томе, тачна она латинска de gustibus non est disputandum (о укусима нема расправе). Ово мишљење заступа и мој уважени осмогодишњи професор Виктор Баш, професор естетике на Сорбони. Значи, дакле, да ни наука о лепом не би била могућа … Јер, наука је немогућа о индивидуалном, већ о о...

[Могућности научне естетике су у томе што људи иако нису исти као људска бића нису ни различити] (…) Естетика се дели на општу (генералну) и посебну (специјалну) (…) (…) Разлика опште естетике од посебне је у томе, што прва се бави апсолутним, док друга релативно лепом, тј. лепим у односу на извесну уметност. Отуда, естетика музике или о музички лепом, естетика сликарства или о сликарски лепом, естетика архитектуре или о архитектонски лепом. Значи: посебна естетика би била примењена општа естетика. (…) (…) — Како је сад, после таквог признања, могућа естетика као наука? Одговор је прост: истина је да људи нису исти, једнаки или идентични међу собом — али је неистина да су они различити. Људи су међу собом слични, што значи да има нечег заједничког или општег међу људима. Најзад, једино на основу тог заједничког они и сачињавају род људски. Разлог, да ми можемо да уживамо не само у уметничким делима других народа и раса, већ и у делима преисторијске уметности доказује 1) сличност човеко...

[Пред делом стојимо под многобројним ванестетским утицајима — потребно је ослободити их се…] Посматрајући једно уметничко дело човек стоји под тако многобројним ванестетским утицајима, да је потребна необична самодисциплина, свест и култура па да човек узмогне елиминисати све те стране утицаје — и видети само оно што уметност пружа и што је уметност. Наше тренутно расположење, случајне и уметничким делом неусловљене асоцијације, наш занат, ступањ нашег образовања, ширина нашега знања, наш темперамент, наши морални назори, наше доба старости и стотину других утицаја уплићу се у наше осећање док доживљавамо једну уметничку ствар, — јер је свако естетско уживање доживљај — да нам омету или потенцирају осећање задовољства и да нам тако спрече сигуран суд. Тих утицаја има безброј. И свуда тамо где их је човек несвестан, судови ће бити утолико диспаратнији уколико је круг посматрача нехомогенији. И свуда тамо где их је човек свестан, судови ће бити мање диспаратни, иако ће у нијансама, разум...